Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. - страница 119

370

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 383, 403. Зборник НОР. Т. V, књ. 28. Београд, 1979. dok-141. Зборник НОР. Т. V, књ. 29. Београд, 1979. Dok-12, 18; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 832–838; ВА NAV-T-314, мф. 1546, л. 264; Ослободилачки рат…т. II. С. 161; Хронологија… С. 793.

371

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 383, 871. Зборник НОР. Т. V, књ. 28. Београд, 1979. Dok-93, 94, 95, 108, 142. Зборник НОР. Т. V, књ. 29. Београд, 1979. Dok. 9, 10, 109, 117, 119; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 834 и 842; Хронологија… С.794.

372

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 437.

373

Там же. С. 899.

374

Там же. С. 932.

375

Толстой Н.Д. Жертвы Ялты. Париж, 1988. С. 248.

376

Александров К.М. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 105–141.

377

Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова… с. III/126.

378

Александров К.М. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 123.

379

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 771, 1124, 1126; Зборник НОР. Т. V, књ. 37. Београд, 1979. br. 14, 17.

380

Detloff v. Kalben H., Wagner C. Die Geschichte XV. Kosaken-Kavallerie-Korps. б.м., 1987; Detloff V., Kalben H. Zur Geschichte des XV. Kosaken-Kavallerie-Korps // Deutsches Soldatenjahrbuch, 1970.

381

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 771, 1133;

382

Там же. С. 1133, 1135.

383

Там же. С. 1131.

384

Там же. С. 792, 793, 796, 800.

385

Там же. С. 832–834, 927, 1110.

386

Kern E. General von Pannwitz und seine Kosaken. Gottingen, 1964.

387

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 829.

388

Newland S.J. Cossacks in the German Army 1941–1945. London,1991.

389

Александров К.М. Казачество России во Второй мировой войне, Новый часовой, 5/1997. С. 171.

390

Науменко В.Г. Великое Предательство, I–II., Нью— Йорк, 1962; Stadler H., Kofler M., Berger K.C. Flucht in die Hoffnungslosigkeit. Die Kosaken in Osttirol. Innsbruck, 2005. См. проект: «Die Kosaken in Osttirol. Archaologische und volkskundliche Aspekte zur Tragodie an der Drau.» начатый Institut fur Ur— und Fruhgeschichte sowie Mittelalter— und Neuzeitarchaologie, Institut fur Europaische Ethnologie/Volkskunde в Университете Инсбрука: http://www.uibk.ac.at/kosaken/projekt/.

391

Быкадоров В. С.Г. Корольков. 1905–1967 г. // Станичный вестник. 1993, № 12. С. 23.

392

Толстой Н.Д. Жертвы Ялты. Париж, 1988; Краснов-младший Н.Н. Незабываемое. Сан-Франциско, 1957.

393

Зборник НОР. Т. V, књ.37. Београд, 1979. Br.14, 18.

394

Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/165.

395

ГУКВ — «Главное управление казачьих войск» — «Hauptverwaltung der Kosakenheere» было создано 30 марта 1944 г. по приказу командующего Восточными добровольческими войсками генерала от кавалерии Кестринга. ГУКВ проводило политику, ориентированную на отделение казачьих земель от России. Во главе ГУКВ стоял Петр Николаевич Краснов.

396

Чуев Ф. Проклятые солдаты. С. 189.

397

Письмо Фон Паннвица генералу Власову 30.04.45 // Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997, с. 150–151.

398

Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/32 — 58, 69–72.

399

Там же. С. II/80 — 81.

400

Там же. С. II/75.

401

Мордвинкин Ю.Б. Белогвардейцы. — 2001. Глава 10. «Казачья дивизия фон Паннвица», http://www.cadet.ru/library/litera/belo/gl_10.htm.

402

Војни музеј, збирка фотографија, несређено.

403

На казачьем посту. 1943, № 18. С. 2–3.

404

Там же. № 14. С. 14.

405

Ленивов А.К. Под казачьим знаменем в 1943–1945 гг. Кубанец, 1/1992. С. 44–45.

406

На казачьем посту. 1943, № 7. С. 3.

407

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 330, 345.

408

Rolf M. Die Gebirgsdivisionen der Waffen-SS. Berlin 1998; Casagrande T. Die Volksdeutsche SS-Division «Prinz Eugen». Frankfurt am Main, 2003; Spaeter H. Die Brandenburger — Eine deutsche Kommandotruppe. Munchen, 1982; Lefevre E. Brandenburg Division — Commandos of the Reich. Paris, 2000; Bentzien H. Division Brandenburg — Die Rangers von Admiral Canaris. Berlin 2004 и др.

409

Nemacka obavestajna sluzba. Beograd, 1958. С. 645–710.

410

«Четник» и «комит» — сербские названия для организованных повстанцев/партизан/герильерос. Участников антитурецких восстаний XVI–XVIII вв. в сербско-хорватском разговорном ареоле называли «гайдуками» и «ускоками». Sehic N. Cetnici kao nosioci gerilskog oblika ratovanja u planovima najvisih vojnih vlasti predratne Jugoslavije. Sarajevo,1970; Zivotic A., Jurisne (cetnicke) jedinice vojske Kraljevine Jugoslavije 1940–1941. godine // Vojnoistorijski Glasnik. 2003, № 1–2; Babac D. Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu. Beograd, 2006.

411

Правила о четничкой войни, Протолмачiо изъ польскога са некимъ променама, изметцим и додатцима Матiя Банъ. Београд, 1848; Начела четовања написао Дон Сантијаго Паскуал и Рубијо бив. официр у штабу ђен. Мине с немачког превео Драгашевић официр и професор. Београд, 1868.

412

Ивановић Љубомир. Четовање или четничко ратовање. Београд, 1868; Uput za cetnicko ratovanje, Ministarstvo vojske i mornarice, Beograd 1929.

413

Тимофеев А.Ю. Крест, кинжал и книга. Старая Сербия в политике Белграда, 1878–1912. Санкт-Петербург, 2007.

414

Sarajevskij atentat, Pisma i saopstenja, priredio V. Bogicevic, c. 26, 88, 90, 92, 93, 95, 115, 120.

415

На территориях со смешанным сербско-хорватским населением в пограничных с Боснией районах Хорватии в XV–XIX вв. (до 1881 г.) существовала особая, автономная «военная граница» («война краина»), где население было милитаризировано, но освобождено от ряда налогов и крепостной зависимости. Местные жители («краишники» или «граничары») своей воинственностью походили на русских казаков.

416

Хаген В. Фальшивомонетчики Третьего рейха. Операция «Бернхард». М., 2004. С. 120.

417

Подробные обзоры развития теории и практики партизанства в России, см.: Дробов М.А. Малая война (партизанство и диверсии). М., 1996; Квачков В.В. Спецназ России. Теория и практика специальных действий. М., 2004.