Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. - страница 121
449
Neuberg A. Der bewaffnete Aufstand. Zurich, 1928; Neuberg, A. L’insurrection armee, Paris, 1931; Нейберг Август Юрьевич. Вооруженное восстание, Москва — Ленинград, 1931; Neuberg A. Armed Insurrection. London, 1970.
450
Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 790.
451
Там же. С. 790.
452
РГАСПИ, ф. 495, Оп. 277, Д. 16., л. 84.
453
Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 789.
454
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 272.
455
Там же. С. 265.
456
Сталин И. Политический отчет ЦК XVI съезду ВКП(б), Отчетный доклад XVII съезду партии, Отчетный доклад на XVIII съезде партии о работе ЦК ВКП(б) // ПСС. М., 1948 — Т. 12, 13, 14.
457
Адибеков Г.М., Шахназарова Э.Н., Шириня К.К. Организационная структура Коминтерна. 1919–1943. М., 1997. С. 194–195.
458
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 198.
459
В РГАСПИ, где хранится архив ИККИ (ф. 495), недоступна значительная часть документов ОМС и ОК, а также документы ИККИ, где упоминаются РУ РККА и ИНО ОГПУ / ГУГБ НКВД. По мнению ведущего российского биографа И.Б.Тито к.и.н. Н.В. Бондарева документы ЦВПШ К. Сверчевского находятся на базе длительной консервации в г. Йошкар-Ола.
460
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 37.
461
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 45.
462
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 264.
463
АЈ, ф. MG, д. 2047/2, с. 25–26.
464
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 67–79.
465
Vojna enciklopedija. T. 1 — 10. Beograd, 1970–1978; Leksikon narodnooslobodilackog rata i revolucije u Jugoslaviji: 1941–1945. Knj. 1–2. Beograd — Ljubljana, 1980; Narodni heroji Jugoslavije. Knj. 1–2. Beograd-Titograd, 1982.
466
Maslaric B. Moskva — Madrid — Moskva. Zagreb, 1952; АЈ, ф. MG, д. 1489/4.
467
АЈ, ф. MG, д. 1489/4, л. 1–5.
468
АЈ, ф. MG, д. 2020, л. 1–3.
469
Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 93–93.
470
Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 237.
471
РГАСПИ, ф. 495 «Коминтерн», оп. 277 «Личные дела (Югославия)», д. 21 «Броз Тито Иосип» (он же «Вальтер Фридрих», он же «Георгиевич», он же «Руди», он же «Пепо», он же «Старый»).
472
Ridli Dz. Tito — Biografija. Novi Sad, 1998. S. 134.
473
Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. М., 1999.
474
Cencic V. Enigma Kopinic, I. Beograd, 1983. С. 44–46.
475
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 276.
476
Simic P. Tito agent Kominterne. Beograd, 1990; Бондарев Н.В. Московский период в биографии Иосипа Броза Тито: через коминтерновские структуры к руководству КПЮ (1935–1936). Инслав РАН. Диссертация к.и.н. М., 2007.
477
Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 17.
478
ВА, оп. 17, к. 7, д. 27, п. 1, л. 1–6.
479
РГАСПИ, ф. 495, оп. 27, д. 14, л. 7 — 14.
480
РГАСПИ, Ф. 495, оп.20, д. 848, л. 2–3.
481
АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5.
482
АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 87, л. 13.
483
Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302–303.
484
Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 303.
485
Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302.
486
Там же. S. 303.
487
Maslaric B. U zemlji borbe // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 2. S. 11–12.
488
Там же. S. 11.
489
Там же. S. 12.
490
АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5–6.
491
АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 70, л. 3.
492
АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5; АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1–4.
493
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 69.
494
Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.
495
АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1.
496
АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/51, л. 1.
497
АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/48, л. 1.
498
Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988. гл. «Партизанский корпус».
499
Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.
500
Горчаков О.А. Ян Берзин — командарм ГРУ. С.-Петербург, 2004.
501
Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997, ч. II, гл. 3. «Испания»; Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.
502
Тут И.Г. Старинов использовал псевдоним, т. к. слово «карбованец» отсутствует в южнославянских языках. Вероятно, имелся в виду земляк И. Хариша Иван Краячич, организатор восстания в Хорватии.
503
Haris I. Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Zagreb, 1977. S. 7–8.
504
Ivan Haris «Gromovnik», izjavа datа u Zagrebu 1970. V.Vidovicu (Pobjeda, 08. 08.2008); Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.
505
А. Милич, так же как и П. Костич, получил военное образование в Москве, сотрудничал с советской разведкой и работал в Испании инструктором по партизанской тактике и диверсиям. Perisa B. Kostic, izjavа datа u Niksicu 1970. V. Vidovicu (Pobjeda, 07. 08.2008); Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 101–102.
506
Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 106–107.
507
Паршина Е.А. Динамит для сеньориты: Докум. повесть [о А.К. Спрогисе: Отр. из исп. дневника]. М., 1989; Боярский В.И., Диверсанты Западного фронта. Артур Спрогис и другие. Страницы Памяти. М., 2007; Паршина Е., Паршин Л. Разведка без мифов. Рукопись в печати.