Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. - страница 121

449

Neuberg A. Der bewaffnete Aufstand. Zurich, 1928; Neuberg, A. L’insurrection armee, Paris, 1931; Нейберг Август Юрьевич. Вооруженное восстание, Москва — Ленинград, 1931; Neuberg A. Armed Insurrection. London, 1970.

450

Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 790.

451

Там же. С. 790.

452

РГАСПИ, ф. 495, Оп. 277, Д. 16., л. 84.

453

Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 789.

454

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 272.

455

Там же. С. 265.

456

Сталин И. Политический отчет ЦК XVI съезду ВКП(б), Отчетный доклад XVII съезду партии, Отчетный доклад на XVIII съезде партии о работе ЦК ВКП(б) // ПСС. М., 1948 — Т. 12, 13, 14.

457

Адибеков Г.М., Шахназарова Э.Н., Шириня К.К. Организационная структура Коминтерна. 1919–1943. М., 1997. С. 194–195.

458

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 198.

459

В РГАСПИ, где хранится архив ИККИ (ф. 495), недоступна значительная часть документов ОМС и ОК, а также документы ИККИ, где упоминаются РУ РККА и ИНО ОГПУ / ГУГБ НКВД. По мнению ведущего российского биографа И.Б.Тито к.и.н. Н.В. Бондарева документы ЦВПШ К. Сверчевского находятся на базе длительной консервации в г. Йошкар-Ола.

460

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 37.

461

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 45.

462

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 264.

463

АЈ, ф. MG, д. 2047/2, с. 25–26.

464

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 67–79.

465

Vojna enciklopedija. T. 1 — 10. Beograd, 1970–1978; Leksikon narodnooslobodilackog rata i revolucije u Jugoslaviji: 1941–1945. Knj. 1–2. Beograd — Ljubljana, 1980; Narodni heroji Jugoslavije. Knj. 1–2. Beograd-Titograd, 1982.

466

Maslaric B. Moskva — Madrid — Moskva. Zagreb, 1952; АЈ, ф. MG, д. 1489/4.

467

АЈ, ф. MG, д. 1489/4, л. 1–5.

468

АЈ, ф. MG, д. 2020, л. 1–3.

469

Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 93–93.

470

Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 237.

471

РГАСПИ, ф. 495 «Коминтерн», оп. 277 «Личные дела (Югославия)», д. 21 «Броз Тито Иосип» (он же «Вальтер Фридрих», он же «Георгиевич», он же «Руди», он же «Пепо», он же «Старый»).

472

Ridli Dz. Tito — Biografija. Novi Sad, 1998. S. 134.

473

Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. М., 1999.

474

Cencic V. Enigma Kopinic, I. Beograd, 1983. С. 44–46.

475

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 276.

476

Simic P. Tito agent Kominterne. Beograd, 1990; Бондарев Н.В. Московский период в биографии Иосипа Броза Тито: через коминтерновские структуры к руководству КПЮ (1935–1936). Инслав РАН. Диссертация к.и.н. М., 2007.

477

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 17.

478

ВА, оп. 17, к. 7, д. 27, п. 1, л. 1–6.

479

РГАСПИ, ф. 495, оп. 27, д. 14, л. 7 — 14.

480

РГАСПИ, Ф. 495, оп.20, д. 848, л. 2–3.

481

АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5.

482

АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 87, л. 13.

483

Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302–303.

484

Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 303.

485

Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302.

486

Там же. S. 303.

487

Maslaric B. U zemlji borbe // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 2. S. 11–12.

488

Там же. S. 11.

489

Там же. S. 12.

490

АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5–6.

491

АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 70, л. 3.

492

АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5; АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1–4.

493

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 69.

494

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.

495

АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1.

496

АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/51, л. 1.

497

АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/48, л. 1.

498

Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988. гл. «Партизанский корпус».

499

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.

500

Горчаков О.А. Ян Берзин — командарм ГРУ. С.-Петербург, 2004.

501

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997, ч. II, гл. 3. «Испания»; Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.

502

Тут И.Г. Старинов использовал псевдоним, т. к. слово «карбованец» отсутствует в южнославянских языках. Вероятно, имелся в виду земляк И. Хариша Иван Краячич, организатор восстания в Хорватии.

503

Haris I. Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Zagreb, 1977. S. 7–8.

504

Ivan Haris «Gromovnik», izjavа datа u Zagrebu 1970. V.Vidovicu (Pobjeda, 08. 08.2008); Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.

505

А. Милич, так же как и П. Костич, получил военное образование в Москве, сотрудничал с советской разведкой и работал в Испании инструктором по партизанской тактике и диверсиям. Perisa B. Kostic, izjavа datа u Niksicu 1970. V. Vidovicu (Pobjeda, 07. 08.2008); Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 101–102.

506

Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 106–107.

507

Паршина Е.А. Динамит для сеньориты: Докум. повесть [о А.К. Спрогисе: Отр. из исп. дневника]. М., 1989; Боярский В.И., Диверсанты Западного фронта. Артур Спрогис и другие. Страницы Памяти. М., 2007; Паршина Е., Паршин Л. Разведка без мифов. Рукопись в печати.